Iznenada kobne noći te četrdesetdruge godine
Činilo se kao da će sneg
A stigao je rat i vojnik neki tuđ i strah
Mene majka moja rodi da sanjam o slobodi
U prvoj noći da čujem zveket
Da plačem sa rukom na usnama
Moja generacija iz četrdesetdruge
Dobro je pregurala burne dane te
Moja generacija iz četrdesetdruge
To je vreme spavala i čeznula za mlekom
Sad je vreme sasvim drugo i put svoj svako ima
Što god smo dalje sve više hoću
Da znam gde živi, gde pije, peva, gde je sad?
Moja generacija iz četrdesetdruge
Sva se već poženila i čuva slatku decu
Moja generacija iz četrdesetdruge
Sva se uozbiljila, jer tako mora biti
Subscribe to:
Post Comments (Atom)
No comments:
Post a Comment